Negativni trend popuslitičkog pristupa novinarstvu sve bezobzirnije zahvata i temu pravosuđa, a što je još opasnije, komentarisanje sudskih odluka i etiketiranje sudija sebi dozvoljavaju i političari na najvišim državnim funkcijama. Bilo bi nekorektno reći da se sa ovom praksom započelo u poslednih par godina, nesporno je da je toga bilo i ranije ali nikada ovako, kako to tabloidi vole da napišu: „brutalno„.

Naslovi „Sramna odluka žutih sudija“ i „Skandalozna presuda“, komentari kao što je: „Koliko košta vaša pravda, gospodo sudije?„, „Koliko košta vaš obraz i vaša čast da nas sve ubeđujete da lopovi nisu lopovi?„, kao i nazivanje najvećim narko dilerom ili lopovom, tajkunom, bitangom… verovatno privlači pažnju javnosti, ali šteta koju svesno ili nesvesno na taj način nanose društvu je nemerljiva. Zarad većeg tiraža i po kojeg političkog poena, sudske odluke postaju predmet „stručne“ analize laika i samozvanih pravnih eksperata, a sudije koje ih donose provlače se kroz medijsko blato i žigošu kao lopovi, državni neprijatelji ili u najboljem slučaju neznalice. Takođe, neretko se dešava da političari nekoga oglase krivim ili ga oslobode krivične odgovornosti i pre nego što krivični postupak započne, tvrdeći da im je ovlašćenje za to dao narod na izborima.

Pozivanjem na slobodu javne reči i navodnu dobru nameru da se kritički sagleda sprovođenje sudskih postupaka i „deljenje pravde„, odlazi se u potpuno drugu krajnost i time narušava neprikosnovenost i nezavisnost Ustavom zagarantovane sudijske funkcije i ruši autoritet pravosuđa koji je ionako uzdrman reformama sprovedenim od strane aktuelne i prethodne vlasti.

Iako su odredbe zakona po ovom pitanju nedvosmislene, a Vlada RS i nadležni Odbor Narodne Skupštine su usvojili Kodekse ponašanja o granicama dozvoljenosti komentarisanja sudskih odluka i postupaka koji bi trebalo da predstavljaju jasnu smernicu svim relevantnim subjektima, pa i medijima, realnost pokazuje da nam društvena svest još uvek nije na tom nivou da shvatimo da je nezavisno i neprikosnoveno sudstvo osnov i uslov za normalno funkcionisanje države. Sudske odluke mogu se preispitivati kroz postupke po redovnim i vanrednim pravnim lekovima a sudije koje ih donose mogu da odgovoraju krivično i disciplinski i da snose odgovarajuće posledice ukoliko se ogreše o zakon. Dok postupak traje, svaka neprimerena izjava političara ili medijski tekst koji izlazi iz okvira izveštavanja o sudskom postupku, može da dovede do kršenja pretpostavke nevinosti i povrede nezavisnosti sudstva.

I dok su očigledno uzaludna očekivanja da će država učiniti nešto po ovom pitanju, a samostalno podizanje svesti je dugotrajan i često neizvesan proces, ostaje nam samo da se nadamo da će se struka konačno probuditi i učiniti nešto da stvari konačno postavi kako treba.